Kolagen

Koža je najveći organ ljudskog organizma. Čine je tri sloja:

  • Epidermis - pokožica; najtanji, površinski sloj; spoljašnji sloj epidermisa (stratum corneum) je orožali sloj, a najniži sloj (stratum germinativum) je sloj sa ćelijama koje se intenzivno dele i polako prelaze u gornje slojeve ka površini kože
  • Dermis - srednji sloj; daje čvrstinu i elastičnost koži
  • Potkožno masno tkivo (hipodermis) - ima zaštitnu ulogu kao toplotni izolator i rezervoar energije

Znaci starenja kože počinju već u 25. godini, jer se prirodni regenerativni procesi usporavaju. Na proces starenja uz genetske faktore, nagomilavanje štetnih produkata metabolizma i hormonalne promene utiču i brojni spoljašnji faktori.

Kao i ostali organi u našem telu i koža stari, a morfološki tragovi (bore i opuštena koža) postaju sve primetniji usled propadanja vezivnog tkiva.

Od 45. godine koža naglo stari i zbog povećanih hormonalnih promena koje utiču na sporiju proizvodnju kolagena i elastina, odn. obnavljanje ćelija. Mreža kapilara slabi i potkožne masne ćelije nestaju, zadržava se sve manje vlage, pa koža postaje beživotna i opuštena.

Pored starenja, razlozi za pojavu opuštene kože su i brze i česte promene telesne težine, odn. naglo smanjenje telesne težine, kao i istezanje kože usled trudnoće.

Vezivno tkivo je veoma raznovrsno u ljudskom organizmu (vlaknasto vezivno tkivo, krv, limfa, potkožno masno tkivo itd.) i ima višestruku ulogu (zaštitna, potporna, metabolička, hranljiva, termoregulaciona i sl.). Sastoji se od ćelija i ekstracelularnog (vanćelijskog) matriksa koji se sastoji od vezivnih vlakana (vlaknasti proteini: kolagen i elastin), osnovne supstance i tečnosti koja se pretežno sastoji od vode vezane za molekule osnovne supstance.  Fibroblast je najtipičnija ćelija vezivnog tkiva koja ima gradivnu i ulogu u sintezi svih komponenti tog tkiva. Imaju sposobnost kretanja kao u veštačkim (in vitro) uslovima tako i u organizmu. Ćelije vezivnog tkiva su više-manje prostorno udaljene i povezuju se direktno ili preko tkivne tečnosti koja se nalazi između njih. Sintetišu komponente osnovne supstance (makromolekule): proteoglikane, glikoproteine i prekursore kolagenih i elastičnih vlakana.

Kolagen je fibrilni (vlaknasti) protein koji koži daje kompaktnost i čvrstinu, odn. suprostavlja se silama istezanja i pritiska. Nalazi se u dermisu zajedno sa proteinom elastinom.
Postoji 28 tipova kolagena, a najzastupljeniji je kolagen I, koji čini osnovna vlakna vezivnog tkiva. Kolagenska vlakna su glavna strukturna komponenta ekstracelularnog matriksa za koju se vezuju druge strukture (npr. elastin). Nalazi se u hrskavici, ligamentima, tetivama, kostima i zubima, a koži i krvnim sudovima daje zategnutost i čvrstinu.  
 
Vlakna nastaju polimerizacijom molekula kolagena u paralelne nizove povezane kovalentnim vezama. Za njihovo čvrsto povezivanje neophodna je aktivnost određenih enzima čija aktivnost zahteva prisustvo vitamina C (askorbinske kiseline). Nedostatak ovog vitamina, ispoljava se u stvaranju nedovoljno čvrstih kolagenskih vlakana.

KONTAKT

Cara Dušana 70 / stan br. 1 / prizemlje, 11000 Beograd
011-2183-473, 011-2188-261
064-17-68-009
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

RADNO VREME

ponedeljak - petak: 13 - 20h
subota: 9 - 17h
nedelja: -